fb

Put u Alexandrovac

19.03.2012. bili u Alexandrovcu vezano za Rekonstrukciju, dogradnju i nadgradnju KRISTALA (P+1) i adaptaciju ROBNE KUCE.Desava se nesto zaista tesko shvatljivo.U glavnoj ulici u Aleksandrovcu, onoj cije fasade cine scenografiju glavnog godisnjeg dogadjaja u citavoj Zupi aleksandrovackoj od kojeg svi stanovnici Zupe, s pravom, mnogo ocekuju, postoji urbanisticki i projektantski incident: izmedju dve velike stambeno-poslovne zgrade, ozbiljne spratnosti (P+4 odnosno P+3+Pk) i ozbiljnih gabarita postoji jako neobicna, mala, poslovna zgrada spratnosti P+1.Da ne komentarisemo estetske domete pomenutog objekta, svakako nisu sjajni, u potpunoj suprotnosti sa nekolicinom sacuvanih objekata iz graditeljskog nasledja koji su jos sacuvani u to istoj ulici.Ima tu primera zgrada koji bi mogli bez srama da egzistiraju bilo gde, poseduju onaj univerzalni kvalitet.Svi se slazemo da bi za grad bilo dobro da se sa zgradom o kojoj pricamo, nesto uradi, postoje zainteresovani da taj posao izfinansiraju, uradili smo idejni projekat koji je ocenjen kao veoma uspesno resenje tog incidenta ali administracija, na recima raspolozena da pomogne, u okviru koji pruza postojeca pravna regulativa ne uspeva da, to sto smo svi spremni da uradimo, uoblici u Lokacijsku dozvolu za izradu Projektne dokumentacije.

Kako nazvati situaciju u kojoj je postignut konsenzus oko toga da se postojece stanje treba promeniti, kada je definisan nacin i pokazan put kako do poboljsanja doci, obezbedjena materijalna sredstva za finansiranje tog poduhvata a mi ostajemo nesposobni da sami sebima pomognemo?

Morao sam da dodam par reci u ovaj clanak: Sinoc (02.04.2012. god) na televiziji je bila prica o gradonacelniku Soluna.Covek, neformalnog izgleda, sezdesetih godina, ali ciji rad pocinje da se oseca u gradu Solunu.On konstatuje da gradska administracija predstavlja samo niz prepreka za gradjane i uloga joj se svodi na objasnjavanje kako to sto vi zelite NE MOZE, oni jedino znaju da nesto ne moze, dolaze na svoj posao sa idejom da tog dana na poslu, po mogucstvu, ne rade nista, jer kad ne radis nista, na poslu za koji si placen, najmanja je mogucnost da pogresis, odnosno, primis odgovornost na sebe.Takvo ponasanje, ocigledno, nije ekskluzivno vezano samo za nasu zemlju ali negde ljudi to prepoznaju kao problem i pokusavaju da ga rese a u ovom slucaju relevantni, kao, faktori, guraju glavu u pesak i prepustaju nekom trecem da se time bavi.